Kada učenici dobiju zadatak da napišu sastav oni moraju da se suoče sa nekoliko različitih zahteva. Jedan od aspekata narativnog pisanja jeste razrađivanje detalja i u tom aspektu učenicima je potrebna vežba.
Kada kažemo “razrađivanje detalja” tu pre svega mislimo na one pasaže u kojima je potrebno osposobljavati učenike da razvijaju moć zapažanja i da pronalaze adekvatne jezičke izraze kojima će ta zapažanja da prikažu u svom radu.
Kada učenici dobiju zadatak da ispričaju neku priču ili opišu neki događaj, oni uglavnom žele da informacije iznesu na najkraći mogući način. Nastavniku je često izazov da ih spreči u tome i da ih natera da zaustave priču i posvete se razrađivanju detalja.
Dodavanje deskriptivnih (opisnih) detalja je veština koja se uči i u kojoj učenicima treba pružiti podršku i priliku da puno vežbaju.
Jedan od segmenata učeničkog pisanja koji se često previdi jeste opisivanje pozadine u kojoj se priča događa. Učenicima treba pomoći da vežbaju ovu veštinu. Kada dobiju osnovnu strukturu i podršku, učenici mogu da unaprede svoje pisanje.
Opisujući okruženje i detalje koji ispunjavaju to okruženje, učenici se uče da postave “pozornicu”, da donesu atmosferu prostora i da na taj način privuku potencijalnog čitaoca da se dublje udubi u narativni tok.
Mi ćemo vam pomoći da naučite kako se pišu opisni sastavi dajući vam nekoliko smernica. Prvo što treba da uradite to je da izaberete pozornicu gde će se dešavati vaša priča. Na primer, u ovom radu bi to trebalo da bude zimski pejzaž.
Posle toga bi bilo dobro da potražite fotografije na kojima je prikazana zima u različitim svojim oblicima. Na ovim fotografijama ćete pronaći inspiraciju za svoje ideje i za svoje opise zime.
Morate shvatiti da je svrha opisivanja pejzaža slična slikanju gde vi umesto boja, linija i oblika koristite reči kako biste sliku naslikali. Da bi budući čitalac mogao da vizuelizuje priču, biće mu potrebna jasna slika prostora.
Osmislite pitanja o pejzažu koji želite da opišete kako bi vam odgovori na ta pitanja pomogli da izvučete što više informacija. Na primer, počnite sa modelovanjem pitanja na sledeći način: “Koje boje vidite? Kakav je vazduh i šta osećate u tom otvorenom prostoru?”. Mi imamo pet čula, te iskoristite svaku senzaciju.
Učenici imaju običaj da na ovakva pitanja odgovaraju kratko i jednostavno. Treba ih naterati da prošire svoje izlaganje, da upotrebe što više prideva kako bi njihova slika delovala potpunije.
Evo nekih pitanja koja će vam pomoći da lakše napišete sastav na temu “Zimski pejzaž”.
Šta vidite?
Kakav je osećaj kada koračate po snegu?
Kako miriše vazduh?
Koje boje vidite? Ima li više nijansi bele boje?
Šta čujete?
Kako se osećate u čudesnom zimskom prostoru?
Da li se u tom zimskom pejzažu nešto posebno ističe?
Kako izgleda drveće i na šta vas podsećaju gole grane?
Evo predloga kako mogu da počnu vaše rečenice:
Kada sam se osvrnuo oko sebe, primetio sam…
Mogao sam da osetim miris…
Koračajući po snegu, osećao sam kao da sneg…
Tamo negde u daljini kao da se čuo glas…
Vazduh je bio…
Nebo je bilo…
Nikada neću zaboraviti…
Šta vidite? Sneg, pticu, drveće, kolibu, vrhove planina…
Kakav je sneg? Hladan, leden, mekan, rastresit…
Kakve je boje nebo? Duboko plavo, sivo, beličasto, prošarano sunčevim zracima…
Na šta miriše vazduh? Na borove iglice, na dim iz dimnjaka, na toplu čokoladu…
Koje boje vidite? Belu, zelenu, plavu, sivu…
Šta čujete? Dečiji smeh, kikotanje, vrisku, zavijanje vukova u daljini…
Kako se osećate u čudesnom zimskom pejzažu? Osećam se magično, toplo mi je pored peći dok stojim pored prozora i posmatram snežnu belinu, osećam mir…
Da li se nešto izdvaja iz pejzaža? Način na koji sneg svetluca na suncu, oblačići dima koji izbija iz dimnjaka (sivo, crno i belina snega – kontrast)…
Primer 1
Zakoračio sam u čudesan zimski pejzaž. Iznenada, hladan vazduh mi je ošinuo obraze, pa sam navukao kapu i šal i ušuškao se. Gledajući oko sebe, primetio sam kako je i drveće i zemlju i kuće prekrio snežni pokrivač koji se presijavao na suncu. Iznenadila me je tišina koja se širila unaokolo.
Jedini zvuk koji sam mogao čuti, bili su moji koraci u snegu. Miris vlažnih borova učinio je da vazduh bude svež i čist. Osećao sam savršeni mir dok sam hodao po ovako magičnom prostoru.
Primer 2
Kada zima stigne i sa sobom donese pune kofere snega, izgled pejzaža oko nas se potpuno promeni. Tamo gde je do juče bila bledunjava, suva trava, sada su beskrajne staze snežnih i ledenih pokrivača. Stabla izgledaju kao mršavi i goli plesači koji se izvijaju iznad zaleđenog tla, a kada se sneg nataloži na granama, scena postaje bogata kao da im je neko udelio luksuzni svetlucavi nakit. Grmlje podseća na grumenje kristalnog šećera, a zelene jele i borovi na mahove podsećaju na dostojanstvenu gospodu i dame koje se šepure ogrnute u belo krzno.
U dane kada sneg napada toliko da više nema druge boje osim nepregledne beline, čini se da tišina vlada prostorom. Sneg prigušuje uobičajene zvukove koji idu ruku pod ruku sa svakodnevnim životom. Sve utihne, sve se smiri i zaspi.
Primer 3
I ove godine sam jedva čekala kada će da padne sneg. Uvek kada snežni pokrivač preovlada okolinom ja volim da odem u šumarak nedaleko od mog naselja. Navukla sam tople čizme, stavila vunenu kapu i rukavice i krenula da pozdravim zimu.
Ispod mojih nogu se čuje škripanje, a ja uživam u tom jedinom zvuku koji remeti potpunu tišinu. Gde god da se okrenem sve je belo. Tada zamišljam da sam lik u nekoj savršenoj zimskoj bajci i prepustim se prizoru. Oni bagremovi koji su na proleće tako divno mirisali, sada su se ušuškali u beličaste zastore, pa podsećaju na neke neobične glumce koji se klanjaju meni, jedinom prolazniku.
Staza koja vodi do izvora sva je ledena i opasno klizava. Nema ni ptičije pesme koja se u ovom kutku šumarka obično čuje.
Dune li vetar, grane se zanjišu, pa ka meni poleti mnoštvo pahulja koje ja dočekujem sa radošću. Sve je čisto, sve je svečano, i sve je tako savršeno mirno.
Primer 4
Nema ničeg zanosnijeg od zimske idile na jezeru.
Zimsko je doba. Predvečerje se pomalja. Crveno nebo svetluca, a galebovi preleću mirnu staklenu površinu jezera u ovom bajkovitom švajcarskom gradiću. Labudovi plutaju uz samu obalu, a vrhovi dimnjaka ispuštaju sivkasto-beličaste oblačiće koji me pozivaju da uđem u kućicu na obali i uživam u toplom kutku. Čini mi se kao da sanjam.
Noć se polako spušta, a svilenkasti mesec izviruje vragolastim sjajem. Dečica maštaju pored ukrašenog božićnjeg drvceta, a odrasli ih posmatraju sa setom. Osećaj je divan. Da li ja to sanjam ili je sve ovo gola istina?
Sve je tako tiho i mirno, spokojno i blaženo, kao da je u vazduhu neka magija. Ja ustajem i gledam kroz okno. Oh, kakav veličanstven pogled je preda mnom. Prizor koji oduzima dah. Imam osećaj kao da su snovi čitavog sveta smešteni na dlanu moje ruke.
Planinski vrhovi se belasaju u daljini, a jedna zvezda šalje svoj srebrni prah koji se rasipa nad jezerom. Magija svira svoju najlepšu melodiju, a ja tonem u san.
