Zimsko jutro – pismeni sastav iz srpskog.
Primer 1
Zimska jutra su hladna, a nebo je vedro. Osvežavajuće je i prijatno, iako su temperature niske. Zima je moje omiljeno godišnje doba, pa su mi i zimska jutra posebna.
U zimska jutra volim da popijem šolju bele kafe sa svojom porodicom.
Magla koja pada unaokolo čini okolinu nevidljivom. Sve utone i nestane, pa imam utisak da smo na nekoj nepoznatoj planeti.
Subotom i nedeljom, kada sam na selu, budim se rano i sa bakom idem u jutarnju šetnju. Ove šetnje su vrlo očaravajuće i lepo je započeti dan na ovaj način. Bela magla je svuda unaokolo i sitno inje na lišću i travi izgleda čarobno.
Posle toga sve nekako biva lakše i toplije.
Primer 2
Zima je najhladnije godišnje doba u nekim delovima severne i južne hemisfere koje karakterišu niske temperature, sneg i hladni vetrovi.
Većina škola je na raspustu tokom ovog perioda, dok se ostali poslovi usporavaju, a rasporedi preuređuju u skladu sa hirovima sezone.
Dani su kratki, noći duže. Sunce izlazi veoma kasno u zimska jutra, a kada se to dogodi, jutra su bistra, čista i britka.
Ljudi retko izlaze napolje i većina sedi u toplim sobama, trudeći se da sve spoljašnje poslove brzo završe.
Za mene su zimska jutra pravi izvor inspiracije. Volim da izađem nakon doručka i šolje toplog mleka na ulice kako bih šetao.
Jednog jutra sam se tako zaputio ka gradskom klizalištu na otvorenom. Bilo je oko 10 sati i samo što su otvorili pristup klizačima. Nije bilo nikog i ja sam se zaputio ka kućici za iznajmljivanje klizaljki. Preobuo sam se i izašao na led. Upravitelj je upravo pustio na razglasu moju omiljenu pesmu A Winter’s Tale (Zimska priča). Ovu pesmu izvodi grupa Queen. Pesmu je napisao njen čuveni frontmen Fredi Merkjuri i to svega dve nedelje pred svoju smrt.
Stihovi su bili inspirisani pogledom kroz prozor iz njegovog apartmana u mestu Montreux na Ženevskom jezeru u Švajcarskoj. Tamo su snimali svoj album koji će kasnije biti nazvan Made in Heaven. Fredi je uvek insistirao na tome da muzika bude u potpunosti završena pre nego što započne aranžman vokala, ali znajući da mu nije ostalo još puno vremena, ubrzao je proces. Snimio je vokale i klavijature uživo iz jednog pokušaja. Ostali članovi su pesmu naknadno završili i pustili je u etar četiri godine kasnije.
Gitarista grupe Brajan Mej je jednom prilikom ispričao kako je izuzetna stvar u vezi sa ovom pesmom to što Fredi u njoj govori o životu i lepoti života u vreme kada zna da nema još puno od njega; ipak u njoj nema prevelikog utapanja u emocije već je sve nekako čisto sagledano.
Ova pesma i njeni stihovi me zaista uvek duboko dotaknu. Fredijev glas je tako moćan i pun strasti, uprkos činjenici da je već bio prilično bolestan. Način na koji je stihovima prikazao sliku koju vidi kroz prozor je gotovo u ravni sa najlepšim svetskim stihovima koji za temu imaju opis eksterijera. Sugestivan je, osećajan i snažno prodire u ono što vidi. Dok slušam pesmu imam osećaj kao da sam pored njega na tom prozoru i da i sam posmatram isti prizor.
Zimsko je doba i crveno nebo svetluca. Galebovi preleću, a labudovi plutaju po vodi. Vrhovi dimnjaka se puše. Da li sanjam? Pada noć, a svilenkasti mesec je gore, na nebu. Deca fantaziraju, dok odrasli stoje pored njih. Osećaj je sjajan. Da li sanjam? Sve je tako tiho i mirno, spokojno i blaženo i imam osećaj da postoji neka vrsta magije u vazduhu – kakav veličanstven pogled i prizor koji oduzima dah. Svi snovi sveta su na dlanu tvoje ruke.
Čujem udobno ćaskanje pored kamina i zvuk veselog smeha dok nežne kišne kapi udaraju po mom licu – o kakvo izvanredno mesto. San deteta je nada čoveka.
Sve je tako lepo, poput slike pejzaža na nebu. Planine streme uvis, devojčice vrište, a moj svet se vrti i vrti i vrti…Da li sanjam?
Pravio sam krugove po klizalištu uz melodiju i slike ove pesme i bio sam u tih nekoliko minuta deo Fredijevog osećaja sveta. Zvuci su me uznosili, trepereo sam iznutra, bio sam srećan i ispunjen.
Oh, kakvo blaženo zimsko jutro!
Primer 3
U zimsko jutro, oštar mraz spaljuje ostatke zelenog lišća, a beo i tanan sneg prekriva ravnice i polja. Trščani krovovi starih seoskih kuća stoje pogureni pod naletima vetra.
Mir je i niko ne ustaje rano. Samo petlovi živahno lupkaju šarenim krilima i bučno, a opet nekako nesigurno, pozdravljaju novi zimski dan.
Jedan lovac, muklo zvižduće i prolazi putem, vodeći za sobom razdraganog psa. On juri u polje pokriveno belom koprenom.
Pusto je i mirno.
Ja stojim na prozoru i čujem zvižduk provrelog čajnika.
Dobro vam zimsko jutro!
Primer 4
Osvanulo je novo jutro i to ne bilo kakvo jutro! Na prozoru me je dočekalo iznenađenje! Stakla su bila išarana neverovatnim linijama i šarama bele boje. Zima, maštovita slikarka, opet nije mirovala. Prve pahulje su proletale, a ja sam uzbuđen skočio iz kreveta i poželeo da istrčim napolje što pre.
Dok sam završio doručak i oprao zube, sneg je već napadao toliko da su crveni krovovi postali beli, a sive staze našeg parka bile prekrivene tananim snežnim tepihom.
Sunce se bojažljivo trudilo da da znake života, ali gusti oblaci snega to nisu primećivali.
Napokon sam se našao na ulici na kojoj je bilo svega nekoliko prolaznika. Niko još nije stigao da se rasani i razbudi, pa sam pozvonio kod najboljeg drugara. Umotan u šal i kapu, pojavio se na kapiji. Progovorio sam i ostavio za sobom oblačak vrelog daha.
Zaboravio si rukavice – rekao sam mu – vrati se po njih, inače se nećeš dobro provesti.
Vazduh je bio hladan i oštar i nas dvojica smo nastavili da se teturamo ka obližnjem parku.
Naše stope su bile prve stope u novom snegu – bili smo ponosni na ovo dostignuće. Konstatovali smo da moramo da sačekamo da sneg napada još malo, dok ne započnemo svoju ovogodišnju zimsku olimpijsku avanturu.
Procenili smo da će do popodne verovatno sve već biti spremno za naše sportske bravure na padini prekoputa.
Osetili smo miris vrućih kifli u pekari blizu pijace. Omamljeni, krenuli smo u tom pravcu i ne konsultujući se.
Zimsko jutro je obećavalo jedan lep, ispunjen dan.
Raspust je zvanično mogao da počne.
Primer 5
Za mene su jutra najlepši deo dana, bez obzira na godišnje doba, ali, ipak, zimska jutra su za mene nešto posebno. Valjda je to zbog kontrasta, zbog ogromnog nesklada između topline naše sobe i oštrine zimskog vazduha napolju.
Prisetite se samo onog osećaja kada u ledeno zimsko jutro otvarate oči, na prozoru primećujete tanku pokoricu leda, a iz ugla vaše sobe osećate i čujete pucketanje peći što je vaša baka podložila dok ste još bili u snu. Vi se pridižete lagano i bosi dotrčavate do prozora, a napolju vas očekuje najdivnija bela bajka u svim svojim raskošnim odorama.
Svaka tačka dokle vam pogled seže stopila se u jednu ravan, nebo se spojilo sa vrhovima brežuljaka, i tek gde-gde vetar kovitla snežnu prašinu dajući dinamiku čitavom pejzažu.
Česma u dvorištu se zaustavila još pre neki dan i ona poslednja kap što se otkinula ostala je da lebdi zarobljena u kapljici smrznute vode. Žbun šimšira se kočoperi kao neki debeljuškasti čikica obučen u belu bundicu sa severa.
Mir je zavladao čitavim krajem, čini vam se kilometrima unaokolo. Da nema izvijenih pramenova gustog dima iz odžaka, mislili biste da ste u nekoj zemlji nedođiji i da oko vas nema živih stvorova.
Sunčev zrak propada kroz suve grančice stare trešnje, pa cakli inje kao najlepše prstenje.
Miris svežih prženica upotpunjuje bajku i zove vas da se spustite sprat niže.
Primer 6
Svanulo je još jedno ledeno zimsko jutro. Moj sat ne prestaje da zvoni, a ja iz sve snage pokušavam da se oglušim o njega i zaranjam glavu sve dublje u jastuk. Pokrivam se i ćebetom preko očiju i ušiju i iz sve snage ponovo bežim u carstvo sna.
Uspevam posle pet minuta da otvorim oči, ustajem i gasim alarm. Napolju je savršeno, ali samo ako se posmatra iz topline ušuškanog stana. Valjaju se pramenovi snega po drveću oko moje zgrade i jedan Sneško Belić mi maše očerupanom, starom metlom. Njemu nije hladno.
Stavljam vodu da se zagreje i pripremam kesicu omiljenog čaja od jabuke i cimeta. Na radiju kreće džez miks.
Za sat vremena ću biti u svojoj kancelariji, a uopšte ne znam kako…Ne želim da izlazim po ovakvom vremenu i ne želim da napustim ovaj savršeni trenutak.
