,,Zločin i kazna’’ je epski kriminalistički roman koji je i proslavio talentovanog pisca Fjodora Dostojevskog.
U romanu se prepliće više likova i više različitih komplikacija, ali je i dalje srž celog romana unutrašnja borba glavnog junaka, siromašnog studenta Raskoljnjikova, o ubistvu lihvadarke i sopstvenom priznanju, što je ujedno i tema dela. Jedna od ideja ovog romana je i da će svaki zločin pre ili kasnije biti kažnjen, bilo zakonom ili sopstvenom savešću.
Fabula
Na samom početku romana se upoznajemo sa siromašnim 23 – ogodišnjim studentom prava, Radionom Raskoljnikovim, koji živi u iznajmljenoj sobi u Stolarskoj ulici, u Sankt Petersburgu, koji više ne može da plaća. Pritisnut nemaštinom, Raskoljnikov je primoran da počne da zalaže neke od svojih vrednosti kod lokalne lihvarke Aljone Ivanovne, kako bi imao novca da preživi. Jednom prilikom je založio očev prsten, koji je odlučio da otkupi založivši stari sat.
Radion Raskoljnikov se jednoga dana iskradao, kako ga gazdarica ne bi srela i uputio se ka kući Aljone Ivanovne. Na putu ga je susreo čovek, koji ga je zbog Zimmermanov – og šešira uporedio sa nemačkim šeširdžijom, čime mu je i nenamerno stavio do znanja da je itekako primetan u društvu, nakon čega odlučuje da ga više i ne nosi. Nakon što u zamenu za sat dobije mnogo manje nego što je očekivao, svega 1 rublju i 15 kopejki jer nije na vreme došao da otkupi prsten koji je prethodno založio, Raskoljnikov počinje da razmišlja o potencijalnom vidu osvete.
U međuvremenu, dok je još uvek bio u velikoj kući Aljone Ivanovne, zapamtio je sve detalje u njenoj kući –znao je, na primer, da Aljona ključ od ormarića sa vrednostima čuva u svom desnom džepu, a čak ispitao i da li je njena sestra, Lizaveta, sa kojom je živela, često boravi kod kuće. Tada se u njegovoj glavi stvori misao da je najbolje rešenje za njega da ih obe ubije i opljačka.
Na putu do kuće svrati u lokalnu krčmu, gde je počeo da preispituje svoju odluku. Tada je shvatio da je možda i prenaglio sa svojom odlukom, ali mu se posle piva i ostalih ljudi iz krčme koji su se žalili na Aljonu ipak vrati odlučnost da se ostvari u svojoj prvobitnoj nameri.
U krčmi Raskoljnikov upoznaje Marmeladova, lokalnu pijanicu koja mu priča kako je upropastila svoju porodicu. Naime, Marmeladov mu je ispričao da ima ćerku Sonju, koja ima 14 godina, a da se oženio svojom ženom, Katerinom Ivanovnom, kada je njen suprug umro i prihvatio njeno troje dece. Ispričao mu je i kako je gledao kako gospodin Lebezjatnjikov bije njegovu suprugu Katerinu, ali usled velike opijenosti, nije bio sposoban da ustane i da je odbrani.
U priči sa Marmeladovim, Raskolnjikov je saznao i kako je njegova ćerka, Sonja, počela da se bavi prostitucijom, na , nakon što ju je Katerina jednog jutra napala i izvređala, te da je sada primorana da nosi žutu ceduljicu i živi kod mucavog krojača Kapernaumova i njegove porodice.
Tokom razgovora, Raskoljnikov shvata da Marmeladov zaista iskreno voli svoju suprugu, pa mu je bilo nejasno zašto Marmeladov, umesto sa njom, poslednjih nekoliko dana provodi u krčmi. Tada mu je on objasnio da je 5 dana ranije iz Katerininog kovčega uzeo poslednji novac od njegove plate i popio ga, pa sada iz kajanja pije, trošeći novac koji je njegova ćerka Sonja zaradila prostituišući se, kako bi finansijski potpomogla svojoj porodici.
Raskoljnikov na kraju odlučuje da odvede Marmeladova kući, gde zatiču troje male dece na podu. Najmlađa devojčica je spavala na podu, dok je najstarija devojčica tešila mlađeg brata posle batina koje je dobio. Katerina ih je spazila i za kosu odvukla Marmeladova u drugu sobu, gde nije prestajala da ga vuče, na šta je on samo ponavljao da je sve to njemu naslada. Kada je Raskoljnjikov pošao kući, ostavio je nekolio bakrenih novčića koje je imao kod sebe na prozor i usputno razmišljao kako je sve svaljeno na Sonju.
Sledećeg jutra u 10 sati, u Raskoljnjikovu sobu uđe služavka Nastasja, koja mu je uz čaj i doručak donela i pismo koje mu je poslala majka. U pismu, u kom mu se majka obraća sa ’Rođo’, ona mu piše kako je njegova sestra Dunja ranije bila u kući gospodina Svidrigajlova i njegove žene Marfe Petrovne, u kojoj je živela sa njima, te je ona zaradila onih 100 rubalja koja su poslata njemu.
Ipak, Marfa Petrovna je jednog dana zatekla svog muža, koji je bio zaljubljen u Raskoljnjikovu sestru, i Dunju same u dvorištu, te stekla pogrešan utisak, jer je videla da Svidrigajlov želi da iskoristi devojku, zbog čega je Dunju proterala iz kuće i razglasila svima kakva je ona devojka. Ipak, ubrzo je shvatila da je napravila grešku, te je upoznala Dunju sa svojim 45 – ogodišnjim rođakom, Petrom Petrovičem Lužinom, imućnijim gospodinom, koji je upravo bio na putu za Petrograd, kako bi upoznao Raskoljnjikova, a taman i izvideti kako stoje stvari za otvaranje nove advokatske kancelarije u tom gradu. Raskoljnjikov je ostao u čudu, ali i potresen činjenicom da ga niko nije unapred pitao za mišljenje o celoj situaciji, te je izleteo iz sobe, ne mareći da li će ikoga sresti.
Te večeri Raskoljnjikov sanja veoma čudan san – sanja kobilu koju vlasnici krivnički tuku železnim šipkama jer ne može trkom da vuče zapregu. Sebe u snu vidi kao malog dečaka, koji svojim ručicama udara vlasnika kobile, dok ga otac uporno odvlači od njih. Nakon što se probudio, shvata da on ne može da učini ubistvo o kom toliko razmišlja, ali ubrzo u prolazu začuje Lizavetu kako priča lokalnom trgovcu da će sutradan u 7 doći kod njega, što bi značilo da će lihvadarka Aljona ostati sama.
Raskoljnjikov je sutradan na unutrašnjoj strani kaputa zašio traku, o koju je zakačio sekiru, koju je uzeo iz kuće kućepazitelja, jer je u kuhinji neočekivano bila Nastasja, sluškinja. Kada je pozvonio na vrata lihvadarke, ona nije odmah otvorila jer je sumnjala da se nešto čudno dešava. Kada je napokon otvorila, Raskoljnjikov joj je pružio svežanj u kom je trebalo da bude srebrna tabakera, koju je želeo da založi u zamenu za sat koji je prethodni put ostavio. Udario je Aljonu 3 puta sekirom po temenu, te pokupio sve zlatne predmete koje je mogao da nađe i stavio ih u džepove, kada su se začuli koraci u drugoj sobi i iz nje se pojavila Lizaveta, te je u strahu ubio i nju.
Nakon što je čuo još koraka, zaključao je vrata, a dvojica muškaraca su počela da lupaju na vrata jer su posumnjali da se nešto čudno dešava, zbog čega je jedan od njih otišao da pozove pomoć, a Raskoljnjikov je iskoristio odsustvo drugog, i pobegao u stan na spratu ispod, koji je ostao otvoren nakon što su moleri koji su ga krečili izašli, nakon čega je i pobegao iz zgrade.
Izbezumljen svojim postupkom, Raskoljnjikov je na putu do kuće odavao utisak pijanca. Došao je u svoju sobu, sakrio stvari u rupi na zidu, kada je u sobu ušla Nastasja, koja mu je donela poziv od policije. Ispostavilo se da ga je gazdarica objekta tužila zbog neplaćenih kirija, a, nakon što je odveden u policiju, najpre se posvađao sa poručnikom Iljom Petrovičem, a, nakon što je po stanici počelo da se priča o ubistvu lihvarke Aljone, pao je u nesvest.
Kod Raskoljnjikova je proradila paranoja, te je odlučio da baci sve što je pokrao od lihvarke. S obzirom na to da je grad bio pun, predmete je pobacao ispod jednog kamena u ograđenom građevinsko dvorište.
Nakon što je sav zadovoljan napustio dvorište, zaputio se kod Razumihina i, nakon što mu je ovaj otvorio vrata, samo pao na njegov krevet, sav grozničav. Kada se vratio kući, narednih nekoliko dana su o njemu brinuli Razumihin i bolničar Zosimov, a za ubistvo lihvarke su okrivljeni moleri. Raskoljnjikov se u bolničkoj postelji probudio tek nakon 4 dana, a Petar Petrovič Lužin je jedan od onih koji su ga posetili. Ipak, on je ubeđivao sestru i majku da Lužin, za kog Dunja treba da se uda, nije dobar čovek i postavio ultimatum – ili on ili Lužin.
Pre svega toga, dok je putovao do kuće, video je grupu ljudi kako su se okupili nasred ulice. Ispostavilo se da je to bio Marmeladov, u lokvi krvi, kog su pregazila konjska kola. Raskoljnjikov je zajedno sa ostalim muškarcima Marmeladova uneo u kuću, dao je Katarini Ivanovnoj sav novac koji je imao kod sebe, a tada je došla i Sonja, koju je mlađa sestra podsetila da uzme Raskoljnjikovu adresu.
Pošto su Dunja i majka u međuvremenu boravile u jednom stanu u Petrogradu, Lužin je uporno pokušavao da stupi u kontakt sa njima, bez znanja Raskoljnjikova, što su uporno odbijale. Na kraju je, u jednom od susreta, Lužin rekao kako je on zapravo velikodušan što uzima ozloglašenu devojku i spašava i njenu majku od nemaštine, zbog čega ga je besna Dunja oterala.
Tokom celog dela se provlači Raskoljnjikova unutrašnja borba da li da se preda ili ne i da li je dobro postupio. Ma koliko pokušavao da opravda svoj postupak, i dalje ga je sve izjedalo.
Raskoljnjikova ljubav i vezanost za Sonju je konstantno rasla i na kraju je odlučio da joj prizna svoj zločin, što mu je ona na kraju i oprostila, ali mu je rekla da prizna zločin i dala mu je drveni krstić.
Raskoljnjikov se oprostio sa majkom i sestrom i otišao u policijsku stanicu. Ipak, kada se našao sa Iljom Petrovičem, ipak nije mogao da prizna zločin. Ali, kada je izašao i video Sonju koja se blago osmehivala, vratio se i priznao sve.
Zbog olakšavajućih okolnosti – priznao je zločin, ranije nije bio kažnjavan, pomogao je Marmeladova i njegovu porodicu nakon njegove smrti, dobio je samo 8 godina Sibira. Majka mu se teško razbolela i umrla, Sonja ga non stop posećivala, a on se razboleo i bio u bolničkoj postelji. Ipak, Sonja ga nikada nije napustila.
