Jotovanje

Karakteristike glasova u srpskom jeziku Ljudski govorni aparat je svojevrsno čudo prirode. Moć artikulisanog i smislenog govora svojstvena je samo ljudima (po svim dosadašnjim saznanjima). Da je priroda podarila čoveku …

Detaljnije

Glagolski rod

Na početku ovog članka ćemo pokušati da što jednostavnije prikažemo objašnjenje pojma glagolski rod. Podela glagola prema glagolskom rodu jeste zapravo podela glagola po predmetu radnje. Ona se može bolje …

Detaljnije

Glasovne promene

Različiti delovi nauke o jeziku tumače raznorodne jezičke nivoe. Uopštena nauka o jeziku se naziva lingvistika i u okviru nje postoje discipline koje proučavaju jezičke nivoe kao što su foneme, …

Detaljnije

Imperfekat

Prošlo nesvršeno vreme, odnosno radnja koja je trajala duže vreme u prošlosti zove se još i imperfekat. Ovo prošlo nesvršeno vreme može se gramatički graditi isključivo od nesvršenih glagola. Imperfekat …

Detaljnije

Pluskvamperfekat

Davnoprošlo svršeno vreme, odnosno radnja (stanje, zbivanje) koja se vršila i izvršila u prošlosti, ali pre neke druge isto tako prošle radnje naziva se pluskvamperfekat. On može da označava  i …

Detaljnije

Prisvojni pridevi

Proučavanje prideva se odvija u sklopu jezičke discipline koja se naziva morfologija. Samim tim i proučavanje prisvojnih prideva kao jedne vrste prideva ne može se razumeti bez prethodnog upoznavanja sa …

Detaljnije

Trpni glagolski pridev

Sam naziv ovog glagolskog oblika na prvi pogled zbunjuje: nismo sigurni da li je u pitanju glagol ili pridev, odnosno pitamo se kako to pridev može biti glagolski, tj. kakve …

Detaljnije

Vrsta reči

U ljudskom jeziku reči se uglavnom nalaze u okviru rečenica. Ako posmatramo iskaz koji se sastoji od nekoliko reči, jasno možemo zaključiti da su reči u tom iskazu uključene u …

Detaljnije

Glagolska vremena

Glagoli su vrsta reči uz pomoć kojih se može označiti bilo kakva radnja, kao i stanje ili zbivanje. To su reči koje su, uz imenice, najprisutnije i najbrojnije u leksici. …

Detaljnije